12. dio

Malo sam bila mamurna od sinoc, odspavala sam do iza 11h. Kada sam upalila mob, stiglo mi je nekoliko poruka, od Ivana 3 te od frendice. Koliko sam skuzila Ivan bas i nije lako zaspao sinoc zbog svega sto je bilo, a i bio je jako sretan sto sam mu dala carapice. Odgovorila sam mu da nema frke, ali da mi ih vrati...

Ja: Ej, jesi dosta gledao carapice? :)
Ivan: Nikad dosta, hehe...do kada ih mogu imati?
Ja: Pa ako ides danas do grada prodji na kavu pa mi ih ostavi....
Ivan: Ok...ako ti trebaju...makar sam te mislio pitati da mi ih mozda do sutra ostavis...ako ti nije hica?
Ja: Pa nije mi hica ono...necu ih danas nositi. Pazis mi ih samo please?
Ivan: Pazim pazim...ali sinoc nisam mogao izdrzati, tako mi mirisu fino da je cudo...
Ja: Hahaha, ma kako mirisu, nemam ja neke posebne mirise? :D
Ivan: Pa neki tvoj parfem se osjeti, pa miris najlonki onako po novome i na dijelu stopala po cipelicama...preslatko. :)
Ja: Luuuuud si, znas? :)
Ivan: A znam....
Ja: Nisi mi ih zakacio ili nesto mozda?
Ivan: Nisam ne...ali bi se jos veceras malo igrao sa njima ako mi dopustis. :)
Ja: A kako ces se to igrati? :)
Ivan: Pa znas... :)
Ja: Pa ne znam ali mi ih pazi, ok? 
Ivan: Ok, ok, paziti cu ih ne brini...al cu vjerojatno cijelu vecer biti s njima jer ne idem nikuda. :)


Stigao je i ponedjeljak i Ivan je trebao doci do mene da mi vrati carapice. Kako mi nije slao poruku niti se javljao sam poslala ja njemu.

Ja: Ej bok...kada ides do grada?
Ivan: Ej...ne znam jos...pitas zbog carapica?
Ja: Pa da...ali i na kavu dodji.
Ivan: Ok, javiti cu ti se..

Bilo mi je cudno da sam nije nista spominjao niti zelio doci, ali se kasnije opet javio.

Ivan: Evo ja bih sada prosao, ali sam opet malo zakacio carapice. Mislio sam mozda ici kupiti ti nove.
Ja: Pa opet si ih zakacio, haha. :))
Ivan: Da...nije strasno ali opet.
Ja: Donesi pa cu lako vidjeti...
Ivan: Ok.


Ivan mi je samo u prolazu ostavio carapice i rekao da zuri nesto obaviti do grada. Tek kasnije sam isla pogledati carapice, da vidim gdje ih je sad zakacio, ali sam imala i sto za vidjeti. Bile su malo zakacane samo ali su bile i neke flekice po njima. U istome trenu sam skuzila, ali nisam bila sigurna i bilo bi mi neugodno ga uopce to pitati, ali cinilo mi se da je mozda od uzbudjenja svrsio po njima, jer je bilo par bijelih tockica, stvrdnutih na dijelovima. Pitala sam se dali je moguce da su ga toliko napalile da nije mogao izdrzati pa je vec u autu u dzepu to bio obavio pa je propustilo kroz dzep ili je doma nesto radio sa njima, nisam znala. Nisam mu nista htjela niti pisati jer nisam znala kako bi, ali on je poslao poruku kasnije.


Ivan: Ej, ce biti ok carapice? Mogu kupiti druge, nisam ti niti trebao vracati ove...
Ja: Heh, ma ok je.
Ivan: Jesi sigurna, ne djeluje mi kao da je bas ok?
Ja: Hehe, pa ono, iscrtkane su malo po stopalima...i ima jos nesto
Ivan: Sta to?
Ja: Hehe, pa ti to meni reci, sta si im radio? Haha...
Ivan: Joj, pa nista...ali sorry, znao sam da sam ti trebao odmah nove kupiti.
Ja: Nista ali sorry, haha. :D Ajde, reci sad...
Ivan: A nis, znas i sama kako volim carape i to...nisam mogao izdrzati.
Ja: Sta nisi mogao izdrzati? :D
Ivan: Pa malo sam se igrao sa njima u krevetu, nemoj se ljutiti please.
Ja: Hahaha, igrao sa njima u krevetu....pa sta si im radio?? :D
Ivan: Nemas pojma kako mi je neugodno sad, ne znam kako cu pred tebe. :(
Ja: Haha, ajoj daj, pa sve ok, samo nisam to ocekivala. :))
Ivan: A ne znam, sorry, trebao sam paziti, ali nisam si mogao pomoci. Prekrasne su, jos su bile tople kada sam dosao doma i sve mirisale...
Ja: I, nisi mogao izdrzati, a? :D
Ivan: A daj, ne zezaj me jos sad ti...
Ja: Ok, necu evo..ali mi onda reci sta si im radio.
Ivan: Heh, pa kao da ne znas...
Ja: Pa ne znam tocno, znam samo sta sam vidjela na njima. :D
Ivan: Da...pa nis, stavio sam ih dolje, na njega malo i mazio se...
Ja: :D Ja cu poluditi, on mi se dirao sa carapicama.
Ivan: Propasti cu u zemlju od srama... :(
Ja: Haha, ma ok, dobro sad sta....


Nije mi vise pisao, znala sam da mu je jako neugodno zbog toga, ali sam je trazio da mu kazem, a i bio siguran da cu skuziti. Stavila sam carapice na pranje, u nadi da ce se oprati. Bilo mi je malo cudno to sve, ali sam nekako i osjetila nesto u sebi, kao da mi je bilo i drago kakav efekt sam ostavila na njega, sa nogama i carapicama, te da je sve to radio sa mojim carapicama. Ne bi to trebala osjecati, ali mi je to sve cak i bilo malo napaljujuce. Sada sam mogla i ocekivati da je to sve radio i da ce raditi sa onim carapicama kod njega, pa sam mu samo poslala jos jednu poruku da mi pazi na one carapice kod njega, jer su dosta osjetljive.

Ja: Nadam se da su mi carapice ok... :)
Ivan: Naravno kod mene su uvijek ok :)
Ja: Mislim ono, radi ti sta hoces, sad kad vec znam, samo mi kazi da barem znam sta se dogadja. :))
Ivan: Kako mislis da ti kazem?
Ja: Haha, pa ono, kad te uhvati ta tvoja cudna zelja za njima i kada se budes igrao, javi da znam i molim te ih pazi da se ne poderu. Lako za ono, stavila sam ih na pranje, ali ako ih poderes su za baciti.
Ivan: Ti si ozbiljna?
Ja: Haha, pa da, sta. :))
Ivan: Da ti javljam sta im budem radio? I to ti ne smeta sve?
Ja: Pa malo je cudno, moras priznati. :D Ali ok, barem sada znam...
Ivan: Hmmm... :)
Ja: Sta sad?
Ivan: Pa nis, sad mi je malo lakse, jer sam skroz u bedu i ne znam kako cu uopce pred tebe.
Ja: Sve ok! Dodji na kavu sutra.
Ivan: Hmmm ok, moze.