7. dio

        Jucerasnji rodjendan je bio odlican, isli smo kasnije do grada i samo mi kokose se odlicno provele. Frendica je vec bila stavila slike na Facebook, bilo je svega i svacega, ali definitivno za pamcenje. No, vise su mi u sjecanju ostale Ivanove poruke, koje je slao kroz cijelu vecer. Bio je ocito odusevljen sto sam mu dala svoje najlonke, samostojece, zahvaljivao mi se na tome i rekao da ne brinem, da ce mi on kupiti druge. Proslo bi tako pola sata, i opet bi rekao kako su mi prekrasne ove samostojece, i da ih se ne moze nagledati. Mogao je tako nesto raditi jer on i Tea ne zive zajedno, vec se samo vidjaju, pa ih je ocito doma stalno gledao. 

Ivan: Staviti cu si ih pod jastuk koliko su mu lijepe i svasta nesto raditi... 
Ja: Haha, da svasta nesto, lud si sto posto :)
Ivan: Pa da...strasno su ti glatke i mekane...i mirisljave...
Ja: Ma ti si lud, da mirisljave, pa sta radis sa njima?? :)
Ivan: Pa nis, uzivam. :)
Ja: Haha, okej, samo ti daj! 
Ivan: Ovo je vjerojatno nesto najljepse sta mi je netko mogao napraviti, dati ovako carape, prakticki sa sebe si ih skinula i dala mi ih.
Ja: A nego kako nego sa sebe, haha, pa ja sam ih nosila...
Ivan: Pa da, zato i kazem...bas mi je to sexy bilo!
Ja: Vidim ja netko ima fetish na najlonke! :))
Ivan: Ma da sad....ali su lijepe ove jako!
Ja: Ne znam ja, znam da si mi stalno najlonke hvalio, i sad ova salva srece i odusevljenja! :))
Ivan: Pa dobro, volim najlonke da...ali ovo mi je stvarno nesto posebno bilo, bas tvoje, a tebi tako dobro stoje, stvarno hvala!
Ja: Haha, ma ok je!
Ivan: :) Nista, dobro se provedite, idem ja u krevet....sa TVOJIM carapicama! :)
Ja: Hahaha, ma ti si lud, daj! :) Ajde, noc!

        Sa nama je vani bila i Tea, njegova cura, pa sam stalno morala paziti da slucajno netko ne vidi sa kime i o cemu se dopisujem. Tea nije mogla niti pomisliti da mi on to tipka, ali su cure skuzile da se sa nekime stalno tipkam, vjerojatno su mislile da sa Marinom. 

        Kako su se na Faceu nasle slike, Ivan je likeao dosta njih, i to obicno one na kojima smo svih nas 6 pokazivale noge i ludirale se. Poslao mi je poruku isto i na Facebook i rekao jos jednom da mu je zao zbog carapa koje je poderao ali da su mi i ove crne dobro stajale. Pozalila sam mu se da mi je bilo cak i hladno malo na noge, i da vec pomalo nije vrijeme za samostojece. Barem ne za ove tanje, jer samostojece i inace nosim cesce nego obicne najlonke, tako da sam mu i rekla da samostojece idu na zimski san. Nije nista odgovorio, a ja sam otisla malo pospremati po kuci. 


        Ivan je prije odlaska kod frenda javio se SMSom i rekao da bi skocio do mene da mi da carapice koje mi je kupio. Vec oko 17h je dosao nakratko. Kupio mi je bio sive samostojece, opet Jadran Magic sa visokom cipkom kao i one smedje sto mi je bio kupio. Samo mi ih naravno nije zelio davati pred svima, sto je razumljivo. Bila sam mu jako zahvalna i rekla da nije trebao nista kupovati, ali mi je i dao do znanja da ce mi on lako kupiti jos neke kroz vrijeme.

        Sve ovo sa Ivanom mi je postalo jako zanimljivo, sa time da naravno nisam zeljela nista pokazivati niti koketirati sa njime jer ne bi bilo uredu, ja imam decka, a Ivan curu, ali ovako jedna igrica i razgovori sa Ivanom su mi dobro dosli u ovom periodu kada sam sama.Uhvatila sam se peglanja, bila mi je puna kuca nespeglane robe. Kako je vrijeme bilo ruzno i bilo je hladno, nikako se nije susilo tako da sam na kraju oprala nekoliko masina robe. Stigao mi je SMS, Ivan se javio.


Ivan: Ej napisala si neki dan mi bila nesto na face, pa ti nisam odgovorio...
Ja: Ma dobro je, nis bitnoga...
Ivan: Samo sam zelio pitati, sta si mislila kada si rekla da ti samostojece idu na zimski san? :)
Ja: Ma vidi kako ga interesira... :)
Ivan: Pa da, hehe...
Ja: Ma nis, stavim ih u posebnu vrecicu pa u ormara da mi ne bude guzva u ladici...jer ove tanje bas i necu nositi...
Ivan: A na to si mislila...
Ja: Pa da, nego sta si ti mislio?
Ivan: Ma nis...nego me interesiralo, nesto bi te pitao...ali ne zelim zvucati cudno!
Ja: A sta to?
Ivan: A joj, ne znam kako te pitati... :)
Ja: Ajde, reci sad! :)
Ivan: A ono, malo je cudno, pa ako je ti reci!
Ja: Ooook, slusam!
Ivan: Pa mislio sam ako ti nece trebati i ako ce ti bezveze stajati u ormaru da ih meni posudis. :)
Ja: Haha, kako mislis posudim?
Ivan: Na cuvanje, dok ti ne budu opet trebale. Ja cu ih paziti i sve, ne moras brinuti!
Ja: Pa ja sam rekla da si ti lud, da mi carape hoces cuvati, to jos nisam cula, haha
Ivan: Eto, znao sam da cu ispasti kao neki cudak sad. :(
Ja: Ma neee, salim se, ok je...haha, ajde, kako si ti to zamislio?
Ivan: :)) Pa da mi das u vrecici te koje ne mislis nositi, ili barem neke, ja cu ih cuvati kod sebe doma...ponekad ih malo pogledati, javiti tebi da je sve ok i to! :)
Ja: Haha...ajde, vidjeti cemo jos za to.
Ivan: Sta da? :) Znaci ipak ima sanse?? :))
Ja: Nisam nista rekla, samo kazem da cu razmisliti...
Ivan: Ok, super, hvala! :))